Ako se složimo s tim da je u Beogradu, ma koliko to bio fin i kulturan grad, Jelovnik još uvek najčitaniji ukoričen tekst, od početka pismenosti do danas, onda je prilično začuđujuće, što još nijedanput, ni u jednom listu nisam pročitao ni najkraći prikaz ovog, nesumnjivo najuspešnijeg bestselera svih vremena. Recenziraju se i prikazuju najdosadnije knjige, pišu se panegirici bednim zbirčicama stihova, objavljuje se studija o romanima štampanim u svega 500 primeraka (koji se uzgred, budi rečeno, prodaju deset godina!), dodeljuju se najviša priznanja esejima koje niko nije uzeo u ruke, a prelazi se ćutanjem preko Jelovnika – najomiljenijeg štiva izgladnele milionske armije čitalaca. Na kraju, i sami pisci, a i kritičari, posle promocije svojih dela, na kojima je prisustvovala isključivo uža rodbina, uzimaju u ruke jelovnike, koje godinama elitistički zaobliaze u svojoj literaturi i s pažnjom ih izučavaju.
Naravno, deo krivice snose i sami pisci jelovnika, jer najćešće ostaju anonimni. Potpisuje se jedino Upravnik restorana, čija bi uloga odgovarala funkciji Glavnog urednika, a na prste se mogu izbrojati kafane u Beogradu, koje su ikada zaposlile nekog lektora ili korektora zbog čega se čak i u elitnim restoranima mogu pronaći stilski neujednačeni primerci Jelovnika.
Gus pasulj sos suva rebra, šatoobrijan za dve osobe, tornado od Rosinija, hemeneks sa šunkom i jajima, kremenadle, pile minjon, pečurke od šampinjona na rižotu od pirinča…
Gotovo da nema ozbiljnijeg lista ili nedeljnika u svetu, koji decenijama ne neguje i rubriku posvećenu kulinarstvu i restoranima. Naročito obučeni kritičari obilaze, testiraju, ocenjuju i prate jelovnike, kuhinje i vinske karte. U tom pogledu mi smo još uvek na razini usmene književnosti; naša obaveštenost u Beogradu, staje u jednu jedinu rečenicu: „Čuo sam da se tamo dorbo jede!“
A, opet, ima li bogatije teme od Jelovnika! Koliko mogućnosti za uvod već pri njegovom vrhu (hladna i topla predjela), koliko zapleta u špagetima! Koliko katarze na završetku obeda, kada nas muči dilema, da li suva pita sa orasima ili palačinke sa džemom!
Momo Kapor
(Iz zbirke “Magija Beograda”)
