Interesantan tekst o tome kako se nekada jelo na ulicama Beograda? Brza hrana je, očigledno, prilično davno postala popularna u Beogradu. Dostava hrane na kućnu adresu je zaživela nešto kasnije, a ovo su počeci brze hrane na ulicama Beograda…
Brza hrana Beograd
Stari novinar Vojin Puljević opisao je poslednju deceniju 19.veka u Beogradu i slikovito objasnio kako se jelo na brzinu.
– Na uglu nekog raskršća stoji buregžija. Naravno, neukusno odeven i mastan. Okačenu o leđa nekim utegama oslanjajući se na trbuh drži tepsiju s burekom, a ispod tepsije mu je uzano furunče u kome ima nešto prigašenog žara, da burek ne bude hladan. Prolaznik mu pruža deset para dinarskih i trgovac seče komad bureka, stavlja na komadić žute hartije, a onda kupac počinje halapljivo da jede stojeći ili idući ulicom – završava Puljević.
Hroničari pominju i masne pogačice koje prodavci nose u pletenim korpama koje su uglavnom uzimala deca za “pet para dinarskih”.
– Ako je letnje vreme, odjednom čujete s leđa: “Boza, a ladna, ledena!” – zapisuje Puljević.
Prethodnice restorana brze hrane “na šalter” bile su ćevabdžinice koje su bile otvarane u blizini Velike pijace, današnjeg Studentskog parka. Oko pijace je obično bilo dosta gladnih, pa su često u podrumima ili prizemnim sobicama otvarane ove “ugostiteljske radnje”.
Ćevapi su se pekli u tim sobicama, a vlasnici bi na trotoar izneli sto i tu servirali mesnu poslasticu iscrpljenima od posla ili slučajnim prolaznicima koje je mamio miris dobrog ćevapa.
Hroničari beleže da su cene bile niske, a u ponudi su pored ćevapa bili ražnjići, ćulbastije, krmenadle, brizle i krezle, najčešće uz paradajz salatu…
Opširnije na Telegraf.rs